Када би само знала колико ме је то заболело, сваки твој смех
док чекаш да планем као и увек.
Ваљда је баш то оно што у животу на крају испадне као битно.
Тај један тренутак.
Слабост, слабост, слабост.
А онда када сам мислио да те највише на свету мрзим,
баш тада је дошао њен додир, нисам га тражио.
Жао јој је било
Жао да ме гледа како сам тужан
Она а не ти, она а не ти, она а не ти.
Да ли могу битни створ запитам се често
Између ланаца смеха и додира сажаљења
А да си знала, да ли би то опет урадила ?
Ostavite odgovor