Sreća

_{Sreća. Šta je zapravo sreća? Da li je to skup automobil, kuća, telefon? Da li je to uopšte nešto materijalno, ili stanje duha? Da li je to nešto što traje, ili je to nešto što traje jedan momenat?}

_{U društvu kao danas, očigledno je da živimo u potrošačkom drustvu. Sreća se kupuje. Kupujemo materijalne stvari. Bombarduju nas reklamama da nam je za sreću potrebno to nešto što nemamo, i da ako kupimo to što nemamo, bićemo srećni. Takav vid sreće ima lažni sjaj i nikada ne zadovoljava, a ljudi postaju sve manje svesni te situacije, i upadaju u tu zamku, potpuno nesvesni da su hranjeni lažima. Pored toga postaju robovi društva, medjutim, to je sad već druga tema. Ljudi znaju da govore da je ranije bilo bolje. Medjutim, i nije zaista tako. I ranije je toga bilo, samo nije bilo toliko mogućnosti kao danas. Ljudi su oduvek pokušavali da do sreće dodju kraćim putem. Tako su kupovali ljubav, prijateljstvo, pažnju. I sve je to kratkog veka.}

_{Često čujemo, ili pročitano negde: “Trenutak sreće.” I to je zapravo istina. Sreća takvog tipa jeste samo trenutak. Ne može trajati. Nestaje vrlo brzo. Ne možemo je zadržiti dugo. Sreća koja nije zasnovana na kupovini je nešto drugačija. Razlika je što nakon te iskrene sreće ne tražimo odmah nešto bolje. Ne pokušavamo da nadoknadimo taj trenutak sreće nekom drugom srećom. Ne, jer nas sećanje na to nešto lepo što smo doživeli ispunjava. Držimo to u sećanju. Ispunjava naše biće i čini nas zahvalnim i zadovoljnim. To nas dovodi do toga, da sreća nikako nije u materijalnim stvarima, kupovnim ljubavima i prijateljstvima. Sreća nema novčanu vrednost, i ne može se nikako kupiti, iznajmiti. Sreća je osećaj, osmeh, pogled, dodir. Sreća je saznanje da imamo nekoga ko naš zivot čini vrednim življenja. Zbog koga se radujemo novom danu.}

_{Sreća može biti i stanje duha. To je drugačiji tip sreće koja nije materijalna. Do takve sreće je najteže doći, ali je i najteže izgubiti takvu sreću. Ta sreća, ne samo da ne zavisi od materijalnih stvari i svega onoga što novac može doneti, već ne zavisi ni od drugog bića. Tu sreću možemo izgubiti samo ako izgubimo sebe, i nikakva spoljašnja situacija je ne može poremetiti.}

_{Život je jedan, ne možemo ponovo živeti naše živote. Što pre shvatimo da materijalne stvari, i sve ono što materijalizam može doneti, samo privid sreće, i da nas u stvari čini nesrećnim, praznim, pre ćemo moći da se fokusiramo na ono što nas zaista može usrećiti, i učiniti ovaj život malo lepšim i lakšim.}