Поштовани и драги писци и учесници конкурса, поштовани и драги подржаваоци и љубитељи лепоте и уметности, ми издвајамо шест рукописа које сматрамо најубедљивијим. Неко би можда волео да чује да су то и најбољи рукописи пристигли на конкурс, али ми се не усуђујемо да употребимо реч „најбољи“ у овом контексту. Објективно је нешто недоступно појединцу, а нас је четворо, тако да смо сигурно паметнији и објективнији узорак од појединца, а опет, спрам броја пристиглих рукописа, далеко малобројнији. У том смислу борба никад није равноправна, али је достојна човека.
Зашто баш ових шест дела? При конкурсима, сви писци, осим што су сетре и браћа по перу, уједно су и такмаци, тако да контекст конкурса аутоматски подразумева да се жири води системом елиминације. Такође морамо бити свесни тога да би одређени рукописи у идеалним условима, дакле ван конкурса, били разматрани као оно што јесу, целовита и уникатна дела која заслужују да буду осмотрена искључиво у контексту свог настајања. Међутим, у упоредном односу са другим делима, ми смо груписали она која су имала заједничке имениоце, било да је то тематски оквир, мотивска или жанровска опредељеност, или језички и стилски дијапазон, и одлучили се за најјаче. У том смислу издвојила се струја дела која обрађују прошлост и нашу послератну стварност, потом изузетно маштовита дела са елементима надреалног и фантастике, постмодерна дела чија је осовина апсурд, неколицина прича за децу и младе, као и књижевна критика.
Надаље, важан критеријум елеминације била је сређеност рукописа. У случајевима кад су идејна и језичка иновативност биле толико упечатљиве, пренебрегавали смо правописну и граматичку некоректност, али таквих је рукописа било мало. Одређени број рукописа још увек је у развојној фази: или је тематски неусклађен, или структурално климав, или садржи повелики број почетничких грешака. Из љубави према ономе што радимо и поштовања према свима који су нам поверили свој труд и време, навешћу неколико проблематичних места.
Најпре, честa грешка јесте нагомилавање атрибута, а затим и комбиновање истих са компарацијом и метафорама. Било да је у питању пренеглашена декоративност или жеља да се верно предочи сцена, поједини текстови су преоптерећени и угушени сликама. Нпр. Ивица је споро прихватио чашу као кад сунце залази иза големих брда. Дакле, прилог споро већ нам даје одговор на питање како, а затим следи поређење. Овај пример сам измислила како бих дочарала проблематику, која је у реалности много израженија и ектремнија. Дакле, у овом контексту ‘мање је више’.
У текстовима који су по својој природи фиктивни, предност смо давали техници показивања (метафора, компарација итд.) у односу на технику казивања. Свакако смо тражили више од занатског умећа. Поједини текстови врло су елоквентно написани, али су нам се дојмили као претенциозни, на граници артизма и манеризма. У том погледу више смо ценили јасноћу израза и аутентичност емоције. Техничке пропусте смо при том занемаривали као мање значајне.
Дела која су се издвојила описаћу групно. Међу њима има лирске прозе, традиционалног приповедања, мултимодалности, знања, емоције, маште итд., а што је најважније тематског раста. Свесни да сваки рукопис кокетира са читалачким укусом и сензибилитетом чланова жирија, консултовали смо се, и сами различити, и дали све од себе да сваки рукопис третирамо као оно што јесте. Дакле, оцењивали смо у домену категорије не тражећи да се рукопис приклони нашим личним преференцијама. Нашим драгим писцима желимо плодан раст и много успеха у даљем стваралаштву.
Slika generisana uz pomoć VI
Ostavite odgovor