Nije mi se desilo…
Stvari se ne dešavaju
ni tebi ni meni,
nego u nama;
oko nas,
uprkos i ipak
opstaju
kô dva narogušena jarca.
Možda sam tanana,
možda verujem u oblake –
velelepne šahovske
figure od porcelana,
slonove i miševe
sitne usude
što prežive
pod obrisima dana.
Desilo se,
dešava se,
živelo se,
preživljava ona
strana daleko
od oblaka.
Kad rogovi proburaze
draperiju i pojave se
rupe u scenariju,
desi se da
ruke i noge
ne mogu…
Desi se
i ne kažem
da nisam znala
ili nisam mogla,
al’ povukla sam
preko svoje glave
pola svoda
sa kog sada –
lije.
Foto: KarenPuls_Pixabay
Ostavite odgovor