CUPAVAC IZ KUTIJE

Cuh li ja ili mi se samo prividelo “Oggnjeenaaa”…
Necccu da okrenem glavu
prasina pod petama me cepa po nozdrvama
vetar baca kosu na oci
necu da je pomerim
necu da se cesljam
pramen mi pada gde hoce, neka mi je na ocima, necu da vidim …koraci prave prasinu, svaki korak vristi ..
necu da stanem, necu da okrenem glavu,
necu da te pustim da mislis da mozes da me zaustavis . Sve sto osecam je ovde
u grudima, u dahu, u svakoj misli koja se vrti..
cirkus se igra u meni, i niko nije pozvan
ni ti, ni tvoja tiha pravila
nisam ti ja devojcica
ja sam tornado koji prolazi . I dok nestajem iz tvog vidokruga
pratim samo svoj ritam
svoj krug
svoj cirkus
i znam-ni jedan tvoj pokusaj
ne moze da uhvati Ognjenu. Okrecem se u krug
ali ne u tvojoj predstavi
nisam ti ja devojcica koju mozes da uhvatis
nisam senka koja cuti dok ti glumis pricu. svaki trenutak vristi …necu stati
necu da ti dam da mislis da mozes da me zaustavis
bolje da se ne okrenem. Srce lupa nenormalno
stiskam zube
psujem tiho
i sutnem kamen koji mi je stajao na putu. Mrmljam , psujem, buntujem se, ali idem dalje
svaki kamen, svaka senka, svaki dah
govori: bolje da se ne okrenem!