18 : 03
Kasnim u ono što je već počelo.
Večito me nešto povuče za nadlakticu ili mi se zaglavi štikla u betonskom procepu.
A nekada se jednostavno spotaknem o minute.
Zbunjuje me ono što treba da me drži.
Kafić je skučen.
Stolovi naslagani jedan do drugog i razgovor je teško sakriti.
Bilo da pričaš o kiši koja natapa grad ili o nečijoj smrti.
Sve privlači pažnju.
Nisam ponela kišobran.
Da jesam kasnila bih više.
Ali me to ne brine.
Žice su mu ionako polomljene.
18 : 09
Između nas sto.
Uzan je i nepraktičan.
Na njemu asimetrično stoje crna kafa i mača.
Na površini mače pluta srce od mleka.
Neuverljivo je.
Uranjam kašiku i pravim krugove.
Srce postaje beličasti trag.
Ukus zemlje i mleka na donjoj usni.
Kafa je netaknuta.
Još uvek se puši.
Dodaje šećer.
Gledam ga kako tone.
Ja ne moram, mleko je slatko.
18 : 13
Otisci dlanova na mojim zglobovima, kao pozajmljene rukavice.
Prihvataš dar, ali si nestepljiv da ga skineš.
Ništa ne osećam, a čujem sve.
Svaku reč.
Utišan glas.
Pukotinu u očima.
Ime koje ne ne izgovaram, pada na sto.
Ne sećam se da sam disala.
Morala sam, ali na koji način?
Postalo mi je hladno
To se prvo primeti kada se sruši svet.
Razdvajam podatke od tumačenja.
Kao što je moja majka nekada čistila pasulj od žižka.
Dve gomile jedna za bacanje, manja.
A druga za kuvanje.
Volela sam da joj pomažem.
Sada ne znam koga da volim.
18 : 14
Bolesno zelena mača u beloj šolji.
Mogao je biti porcelan, ali nije.
Čelo mi je puno istine, ali gde bih sad sa njom?
Nakvasiće se na kiši kao moje plave lokne.
19 : 07
Odlazim.
Nemam razloga da ostanem.
Kiša mi prodire u kosti i zaliva šupljine.
Ko zna koliko ću dugo drhtati.
Taksisti pored puta.
Parkirani.
Naokolo rasute bare.
Sve ih obilazim.
Ulica više nema oblik.
Sitnija sam nego što smem.
17h
Otvoren prozor.
Pored njega violina i minđuše od bisera.
Prstima nanosim ruž.
Iznenadni udari vetra.
Žice trepera kao da su moji prsti još uvek na njima.
Violina svira.
Kao da je oboa već dala ton.
Rezonanca čista.
Minđuša klizi na pod.
Ne kotrlja se.
Ostaje.
Stavljam cigarete u torbu.
Popravljam nabore na haljini.
Sve me još uvek drži.
Ali nemam za šta da se prihvatim.
Vetar ubrzava ritam.
Ostavite odgovor