#ljubav#strah##borba#okovi#opraštanje#sloboda#strast
Kad se sretnu tvoj i moj strah,
oči nam prekrije gusta skrama.
Prostre se po mozgu
kao ribarska mreža u iščekivanju plena.
Čula su nam pojačana na maksimum.
Osluškujemo.
Očekujemo i najmanje znake negativnosti.
Alarm je upaljen.
Samo čeka svoj trenutak…
Svako svojim strahom obuzet,
s oružjem na gotovs,
spreman je na odbranu.
Tu ustupka nema.
Ne oprašta se ni jedna greška.
Inače, odmah sledi napad…
Branimo… Šta?
Potpuno nesvesni branimo sopstvene nemire
i tako im produžavamo život.
Nesvesno drugog krivimo.
Nesvesno se borimo.
Nesvesno se mržnjom punimo.
Kad se tvoja i moja ljubav sretnu,
nema odbrane.
Brane pucaju tiho, bez zvuka.
Kidaju se okovi straha.
Omamljena srca frenetično se otvaraju.
Iz njih kulja strast…
Ni o čemu ne razmišljamo.
Samo volimo.
Ostavite odgovor