STEPENICE
Ostalo ti je nekoliko nedelja do odmora
Pustinjski vetar, more, pesak
Samo da izdržim do Tunisa, kažeš
Obuci mantil, pacijenti čekaju
Hodaj!
To su samo stepenice
Na radnom mestu si — diši!
Sve će biti u redu,
imaš tek nešto vode u plućima
Tvoj avion će uskoro poleteti
Osećaš li kako se već odvaja od piste?
Ne puštaj rukohvat!
Ne padaj!
Još malo i bićeš nadomak Tunisa
DEČJE KUĆICE
Sećam se torti
od zemlje
koje smo pravile
u našim dečjim kućicama na travi
Ponekad su nam davali staru ćebad
da na njima uspavljujemo lutke
i nižemo naše sudove — okrnjene tacne i šolje
Tvoj imaginarni muž vraćao se sa posla
dok je moj uglavnom bio na službenom putu
Sad,
umesto kućice,
imam svežu humku u travi
da nižem staklene ruže
ispod tvog imena
DIM
Šeststo ljudi na tvojoj sahrani
zapalilo je najmanje toliko sveća
Moja je stigla poslednja
sa ukrasima i pepeljarom
Probala sam da te uskratim za pepeljaru
i da ti izbijem cigaretu iz ruke
Ali tvoji pacijenti su mi umalo srce iščupali zbog toga
Oni žele da te pamte s cigaretom
Doktorka hoda i puši
Doktorka skida mahnitog starca s bandere i puši
Doktorka priča sa čovekom koji spava na klupi i puši
Ne treba im fotošopirano lice u belom mantilu
sa panoa koji reklamira zdravlje iznad njihovih krovova
Treba im živa i grešna žena na ulici,
dok upijaju toplinu iz svake pore na tvom licu
Olga, Olga…
Izgleda da nigde nisi žurila
dok si slušala sve njihove probleme
Kao da ćeš živeti još pet,
još deset godina
Dočekati novu generaciju dece
Ponovo pročitati knjige koje si volela
Idi sad!
Idi pušačice!
Tvoj dim nije bio nikotinski
Bio je to oblik ljubavi
prema svetu
bez milosti.
Olgi M. (1966-2026)
Ostavite odgovor