Сећања
Дуње на тавану,
претвориле су кућу,
у парфимерију.
Од горког кајања,
остала су само писма,
са речима од меда.
Стигла је јесен,
али су плодови мушмуле,
већ на земљи.
На дрвеном столу,
остале су шоље,
са срећним причама.
На старој кући,
мали сиви прозори,
у њима су погледи,
на дах пролазности.









Ostavite odgovor