Постоје људи које препознамо
као перлице расуте по поду.
И не можемо да их нанижемо
на рашчивијане конце.
Клижу се и звецкају
путујући у кутијама.
Слажу сазвучје
док се чворови не развежу.
Постоје људи које приволимо
да нам буду амајлије око врата.
Држе нас за руку
у небезбедним четвртима.
На крају песме
разлегну се у шапат.
Foto: Privatna arhiva, Rundgang na Akademiji
Ostavite odgovor