Saule Pleureur

Da li vreme za mene imaš, 

dok mrtvo lišće moje puzajući moli, 

za još jedan udah pod kožom tvojom, 

dok krici trulih grana pod sjenom svojom, 

ostavljaju tragove patnje za tobom. 

Dok u koren moj melanholija lupa, 

patnja spava; Eho smrti se stvara. 

I na srcu mom klesano biva: 

„Vivamus, moriendum est“. 

No, daj mi želju jednu, 

da se ispod krošnje moje, 

među srce tvoje, 

skupe suze moje.