Tamna tačka
Prodavnica je bila u prizemlju zgrade iz pedesetih, sa fasadom ljuštenom u širokim pločama. Vlažne mrlje širile su se oko oluka i spuštale niz zid, tamnije od maltera. Uz dovratnik se videla pruga nastala od ramena onih koji su se tu godinama oslanjali dok su čekali. Iznad ulaza je bila metalna tabla, izjedena rđom po ivicama; nekoliko sijalica u okviru odavno nije radilo. Tenda, isprana kišama, poderana na jednoj strani, visila je niže i skupljala vodu u pregibu.
Ispred vrata bile su poređane plastične gajbe, neke naprsle, podbočene kartonom. Cene su bile ispisane debelim flomasterom na isečenim komadima starih kutija. Na trotoaru su bile tamne fleke od prosutog soka i vode kojom je voće polivano da zadrži sjaj. Miris prezrelog šećera i prašine zadržavao se oko ulaza, težak i lepljiv.
Vrata su bila otvorena. Providne plastične trake razdvajale su se pri ulasku i vraćale bez zvuka.
Ušla je. Vazduh joj se zadržao na koži. Bio je niži nego napolju, sabijen između rafova. Voće je bilo složeno, pritisnuto jedno uz drugo. Donji slojevi su popuštali pod teretom. Breskve su puštale gust miris; jabuke su imale suv zadah zatvorenog drveta. Sve je bilo zbijeno.
Stajala je između rafova uspravno. Kaput je bio tanak, precizno krojen, porub je još držao formu. Na rukavima su bili sitni tragovi nošenja. Ruke su bile negovane; pri savijanju prstiju zglobovi su pobeleli. Nokti su bili kratki, bez boje.
Kosa je bila skupljena čvrsto. Koža je bila bleda pod neonom, pegice su ostale s godinama. Na vratu je bila fina linija bora. Disanje je bilo pliće nego napolju, ravnomerno.
U sredini, između jabuka i pomorandži, bila je gajba sa limunima. Bili su poređani gusto, tri reda u visinu. Neki su imali tamnije tačke na kori, neki ogrebotine od transporta. Na ivici je bila nalepnica sa poreklom i cenom. Jedan je bio spljošten pod težinom ostalih.
Spustila je ruku. Pod dodirom se osetilo pomeranje uz suvo trenje. Palcem je pritisnula. Kora je bila hladna i zategnuta. Vratila ga je. Uzela je drugi, teži.
Pored frižidera sa sokovima zadržavao se on. Bio je krupan u već tesnom prostoru. Jakna mu je bila kratka u rukavima, izbledela na pregibima. Na šakama su bili sitni ožiljci, ravne bele linije. Nokti su bili kratki, sa crnim polumesecom koji se ne ispira lako. Na levoj jagodici bio je mali mladež, tamniji od kože.
Neon je padao pravo odozgo. Ta oznaka na njegovoj koži i mrlje na kori limuna imale su istu tvrdu ivicu.
Prišao je. Posegnuo je ka istoj gajbi. Uzeo je prvi sa vrha, bez pritiskanja. Jedan plod je skliznuo ka ivici i ostao nagnut.
Držala je svoj trenutak duže nego što je bilo potrebno. Težina je bila sabijena u maloj zapremini. Spustila ga je u torbu.
Tkanina se zategla. Udarac o dno bio je tup. Plod se okrenuo sporim pomakom dok nije našao ravnotežu. U tom okretu kora je zaparala postavu. Ostala je uska, svetlija linija trenja.
Izašla je sa torbom u ruci; vrata su se zatvorila uz šupalj zvuk. Miris voća ostao je zarobljen u platnu, oštar i čist.
Preko puta se prostirao izlog, širok i hladan, sa debelim, blago talasastim staklom kroz koje se dan lomio u sitnim nepravilnostima. Unutra su, pod jakim sijalicama, bili poređani metalni aparati: mikseri sa sjajnim posudama, pegle sa zategnutim kablovima, tosteri otvorenih čeljusti. Sve je bilo novo, neoštećeno, bez traga upotrebe. Hrom je vraćao belinu bez milosti.
Na tom mestu je nekada bila zlatara. Iza stakla su bili prstenovi na tamnom somotu, pod usmerenim zracima koji su svaki rez pretvarali u sjaj. Tada je bila bliže staklu nego sada, ramena su im bila gotovo spojena. On je tražio manji broj. Prodavačica je otvarala kutijice jednu po jednu; metal je tiho dodirivao staklo. Osvetljenje je bilo toplije, jednako precizno.
Sada je iza stakla bio samo hladan metal aparata, bez mekoće, bez tamne podloge.
Zastala je u ravni hroma i sopstvenog odraza. Nekoliko koraka dalje bio je telefon uz uho, ramena spuštena, govor bez naglih pokreta. Kosa mu je bila ređa nego ranije, uredno počešljana, razdeljak na istom mestu. Profil je bio zbijen, godine složene jedna na drugu.
Malo iza njenog ramena pojavio se i lik čoveka iz prodavnice. Jakna mu je bila kratka u rukavima, iznošena po šavovima. Lice široko, mirno u linijama. Uz jagodicu mali mladež. U staklu je ta oznaka delovala oštro, gotovo urezano.
Prebacila je torbu sa jedne ruke na drugu. Tkanina je zapela za metalnu nogu stalka izvučenog preblizu trotoara. Torba je udarila u hrom. Zvuk je bio šupalj, nagao; osetila ga je u zglobu.
Unutra se nešto pomerilo, sporije od ključeva, teže od papira. Limun je skliznuo i ogrebao se o nazubljenu ivicu ključa.
Napravila je još nekoliko koraka, pa spustila torbu na klupu uz izlog. Otvorila je rajsferšlus. Na kori je bila uska brazda, jedva urezana. Iz nje je izbila sitna kap soka. Miris je bio nagao; kiselina je presekla vazduh, nadjačala metalnu belinu iza stakla.
Prstom je prešla preko tog mesta. Pod jagodicom je površina bila mekša. Zategnutost je popustila na jednoj tački.
Onaj sa telefonom bio je već niz ulicu, bez okreta. Čovek iz prodavnice vratio se ka vratima; mladež je nestao u odsjaju.
Nije nikoga dozvala.
Vratila je limun u torbu, sa brazdom okrenutom nagore.
Sada nosi trag.
Zastala je još trenutak. U ravni hroma profil sa telefonom presečen napola — jedna strana jasna, druga u senci. U tom preseku prostor se zamenio drugim.
Soba toga dana delovala niže, iako se visina nije promenila. Vazduh zadržan ispod plafona, težak od kasnopopodnevne toplote koja ulazi iskosa kroz prozor i lomi se po ivicama nameštaja. Dan ne omekšava ništa; naglašava ogrebotine na stolu, prašinu na koricama knjiga, trag kamenca na čaši sa vodom. Knjige otvorene jedna preko druge, listovi presavijeni kao rad prekinut bez odluke da se nastavi. Pored čaše limun — čvrst, zategnute kore, pore jasno vidljive u toj ravni. Ceo, neupotrebljen.
On kraj prozora, kuk oslonjen o okvir, kao radnik koji traži potporu dok stoji predugo. Košulja raskopčana pri vratu; ispod tanke tkanine grudni koš pomera se plitko i pravilno. Ruke uz telo, šake blago skupljene, zadebljala koža na pregibima prstiju. Govor tiši nego obično, ne iz nežnosti — više kao merenje reči da ne izazove nagli odgovor.
Prišla mu bez naglih pokreta. Zaustavila se na rastojanju koje se može smanjiti jednim korakom. Nije ga dotakla odmah. Pogled zadržan na njegovim šakama: sitne vene pod kožom, kratko podrezani nokti, tvrdoća koja se javlja samo dok nešto stežu. U mirovanju deluju nesigurno.
Poljubac bez ubrzanja. Njegova ruka spušta se niz njena leđa oprezno, kao ispitivanje čvrstine materijala. Njeno telo ostaje uspravno trenutak duže, mišići zadržani, potom popuštaju pod težinom. Sa ulice prolazi tramvaj; metalni šum zadrhti u staklu. U cevima zašušti voda. Zvuci kraći od njihovog dodira.
Na krevetu spavaćica, nabori zadržavaju senke. Sela je na ivicu, ravnih leđa, ruke položene niz bedra. Koža zategnutija nego sada, bez fine linije pri vratu. On ispred nje, bliže nego ranije. Pogled klizi niz njen vrat do mesta gde koža ostaje nezaštićena. Zadržava se trenutak duže, kao da traži razlog da ostane.
Kad su legli, čin tih, bez reči. Pokreti kratki, određeni potrebom. Njegovo telo traži oslonac i ritam; njeno prima težinu bez otpora, bez predaje. Disanje brže nego što je potrebno. Popodnevni zrak seče mu lice napola — jedna strana jasna, druga potisnuta u sivu senku. Podeljenost posledica ugla pod kojim sunce pada.
Posle leže paralelno, okrenuti u istom pravcu. Razmak između leđa uzak, dovoljan da vazduh ohladi kožu. On prvi ustaje. Košulju navlači sporije nego što ju je skinuo, prstima proverava dugmad. Prilazi stolu.
Limun na istom mestu. Uzeo ga. Težina veća nego što je očekivao. Okrenuo ga, palcem prešao preko hrapave kore, bez posezanja za nožem. Vratio ga tačno tamo gde je bio, pomeren tek neznatno.
Nije ga ispratila. Ostala na krevetu, sedeći. Čula spuštanje kvake, zatim zatvaranje vrata i prigušeni hodnik iza njih.
Soba ponovo iste visine.
Na stolu limun nepomičan, pore jasno vidljive u toj ravni.
U odrazu se na trenutak pomerila granica između dva lica. Jedno prešlo preko drugog, bez zvuka. Na preseku ostala tvrda, zatvorena tačka — ista ona nepravilnost kakvu nosi kora limuna.
Slika se potom izravnala.
Krenula je niz ulicu bez ubrzanja. Hod je bio zadat.
Zgrade su stajale slepljene, zidovi izbrazdani kablovima koji su se spuštali sa sprata na sprat kao crne vene. Vlažne mrlje širile su se oko oluka. Gde je malter otpao, cigla je ostala gola i porozna. Beton trotoara bio je ispucao; iz jedne pukotine izrastao je žut, krut korov. Kartonske kutije uz ivičnjak bile su natopljene i slepljene.
U izlogu prodavnice bele tehnike vrata frižidera stajala su širom otvorena. Unutrašnjost prazna, hladno osvetljena. U sledećem staklu nizali su se televizori bez tona; lica su govorila, ali vazduh je ostajao nem.
Miris prašine zadržavao se nisko.
Torba je udarala o kuk. Ključevi su zveckali sitno. Limun se pomerao sporije, sa tupim udarom o postavu. Kora se trenjem zagrejala. Kiselina joj je nakratko opekla nos.
Na raskrsnici su stajala dva muškarca.
Jedan sa telefonom uz uho. Drugi sa drvenim sandukom u rukama. Sunce ih je izjednačilo. Senke su im se spojile u jednu tamnu mrlju.
Na jagodici onog sa sandukom stajala je sitna, tamna tačka. Nepomična. Oštra, kao nepravilnost na kori limuna.
Razmak između njih bio je pogrešan.
Perspektiva se skratila. Vazduh između tela izgubio je dubinu.
U vilici joj se zategla kost.
Automobil je naišao bez usporavanja.
Prošao je pravo kroz mesto na kome su stajali.
Nije zakočio. Nije skrenuo.
Gume su presekle njihovu senku bez otpora.
Niko nije dotakao ivicu njihove figure.
Žena sa kesama prešla je istom putanjom, ne menjajući korak.
Treptnula je.
Kada je otvorila oči, raskrsnica je bila prazna. Bela linija prelaza ležala je netaknuta.
Torba je skliznula niz kuk.
Limun je udario jednom, jasno.
Kapci su se ponovo podigli.
Muškarci su stajali na mestu.
Telefon uz uho. Sanduk u rukama.
Saobraćaj je tekao pravo kroz njih. Nijedno telo nije menjalo pravac.
Metalna ograda zadrhtala je na vetru. Pokret je stigao pre zvuka.
Krenula je dalje.
Torba je otežala.
Limun se ponovo pomerio. Kratak, tup udar.
Iza nje je raskrsnica ostala bez greške.
Stan je bio nizak, sa vazduhom koji se zadržavao uz zidove. Na stolu su ostale sitne mrvice od jutra. Svetlost je ulazila u ravnoj traci i otkrivala prašinu koja se nije pomerala.
Spustila je torbu. Limun je udario o dno i zaustavio se.
Izvadila ga je. Kora je bila tvrda, zategnuta, sa sitnim porama i tragovima od pritiska prstiju. Na jednom mestu blago udubljena.
Stavila ga je na dasku.
Nož je uzela bez zadrške. Oštrica je imala tanke ogrebotine od ranijih rezova. Prislonila je vrh na vrh ploda i povukla.
Kora je popustila pod pritiskom. Osetio se kratak otpor vlakana. Sok je izbio duž linije reza i razlio se po čeliku. Miris je bio oštar, kiseo, probijao je nos i grlo.
Spustila je oštricu dublje. Presekla je do kraja.
Razdvojila je polovine.
U jednoj, blizu središta, tkivo je bilo tamnije. Mrlja nepravilna, utisnuta u raspored vlakana.
Tamnu polovinu uzela je i bacila u kantu. Pala je među ostatke hrane, prigušeno. Žuta kora nakratko je ostala vidljiva, zatim skliznula pod papir.
Drugu polovinu prislonila je nad sudoperu.
Stisak je bio čvrst.
Sok je potekao u tankom mlazu. Koštice su udarale o metal i zadržavale se u mrežici slivnika. Miris je peckao oči. Pulpa se pod pritiskom urušavala, vlakna su se cepala dok nije ostala samo spljoštena kora.
I nju je bacila.
Na dasci je ostao mokar trag, nepravilan, koji se širio ka ivici i tamneo.
Obrisala ga je jednim ravnim pokretom.
Drvo je ponovo bilo suvo.
Ostavite odgovor