Пет боца Дингача
развлачило ми је утробу
на пет страна света.
Сеоски агроном, уважен и млохав,
језиком млитавим лижући ваздух,
гушио је причом пијане јарце
и бленуо у шиљастог младића.
Моји су другови уто грчили песму,
клатећи се ко тараба на Вистеровом салашу —
једном испала кошуља,
другом уста отишла за врат.
Два адраповца за шанком,
гордо срчу млаку пиву.
Знојав и исколачен, бљујем у пепео.
Бришем браду рукавом и бежим
кроз климава врата бурта.
За мном
— мемла у ушима.
Клозет.
Зелен месец.
Пета страна.
Ostavite odgovor