
НА ПОЧЕТКУ КРАЈА
Сећање обавијено тишином.
Од срца остала сенка.
Немамо право на нас,
јер није ни било почетка.
Свако је ишао са свог краја у центар неминовног сусрета. Без избора.
Није да ми смета али
не можеш увек скренути.
Неке су улице једносмерне.
У некима те нема,
у некима нема мене.
Понекад прођем,
уздахнем
али се не осврћем.
Тамо је само онај исти крај,
где смо почели.
В.Ђ.Е.










Ostavite odgovor