СМРТ ЗВАНА ГОСПОЂА „ИН“
Није се истуширао, ни пресвукао.
Затечен. Знојав. Немоћан. Без прилике да се оправда.
За њим, остале само псовке. Изговорене нервозно у загушљивом аутобусу, на рачун поквареног клима уређаја. Било је паклено. Као синоћ у клубу, док је плесала Госпођа „ИН“.
Враћао се с’ посла. Тешка акт ташна, лежала је крај њега. Све чему је свакодневно придавао значај: Фактуре из предузећа, решење о порезу за стан, скрипте са курса страног језика, две породичне фотографије и лична документа.
До куће није стигао. Бар до предсобља, да изује ципеле које су га жуљале. Модерне су и скупе. Носи их због Госпође „ИН“.
Затекла га је у аутобусу. Дисала му за вратом. Прикрала се са леве стране. Ту је срце. Поцепала га на комаде. Као папир машина ону сувишну документацију. Да не заузима место.
Није сачекала следеће стајалиште. Журило јој се.
Бар да је човек крочио на тло. Него онако на точковима. Не бира она место, ни време, ни боју на семафору. Лукава. Уствари све је одабрала. Од телеграма саучешћа, преко дрвеног сандука или урне до брезе под којом су га сахранили.
Госпођа „ИН“.
Озлоглашена и страшна! Зашто? Она је прецизна и тачна. Њој не треба часовник. Зна кад је време. Стрпљива. Организована. Вреба. Сабира дане и плете мреже од нечије бахатости. Броји проћердане минуте живота. Последње секунде једе ко свиња труле жиреве. Похотно се облизује. Госпођа „ИН“.
Хммм…А, човек? Он стално жури, касни. Нервозан и прек. Трчи пред руду. Не каје се. Не опрашта. Не пеку га туђе сузе. Олако даје обећања. Лаже. Прескаче доручак. Кафу испија у трку. Ручак гута несажвакан док одговара на телефонске позиве. Вечера касно и халапљиво. Љуби у паузи између две свађе. Радује се кратко и нервозно. Нема времена да се препусти осећањима. То кочи дневну рутину. У којој пре овладавају брзина говора и делања. Смеје се на нервној бази. Нервирају га мачке и птице а посебно пси луталице. Потаманио би ко пацове! Њему је све то исто.
Човек? Биће или машина на крвоточни погон?
Венама као да уместо крвних зрнаца тече олово и барут. Кремен је у речима. Кресне и начини пожар. Згариште од душе нико не жели да пошуми лепим речима. Да посеје семе и сачека да никне цвет. Нема се кад. Дуг је то процес и изискује стрпљење. Не! Чему то? Кад брзом поштом може наручити већ готов производ. Инстант душу у сосу до грла!
Оде још један добровољац. Пао је као пример верности. Одан напредној и убрзаној цивилизацији. О, како је само незајажљива! Као лака жена. Све ће за паре.
Човек њен слуђени паж. Лакомислени, понизни пајац Госпође „ИН“-званој смрт.
Весна Ђусић Ераковић
Ostavite odgovor