Ožiljak

Ti ni ne znaš da sam ti pisala pesme.

Da sam sklapala oči da bih na trenutak uhvatila tvoje ruke, usne, oči i kosu.

A ako se baš udubim, uspevala sam čak i da ti čujem glas.

Svi tramvaji su prošli.

A ja sam ostala da sedim tu.

Te noći je bilo vedro, a reka je bila mirna.

April i miris proleća u vazduhu.

Bila sam opijena. Od ludila, od zaljubljenosti. Od neprepoznavanja sebe.

Bila sam mlada. Tek mi je bilo 23.

A ti si bio prelep.

Moj ti je pogled bio oštrica mača.

A srce sviralo neki nepoznati ples.

Prošlo je mnogo godina, a ja i dalje čujem tišinu koja je te noći presecala vazduh.

Kao da sam ostala zamrznuta u tom vremenu.

Ja tebe nisam volela.

Samo mi je ostao ožiljak koji me skupo košta.