Rastanak

Još se nije završio ni poslednji odsjaj mesečine,

ni plima odigrala svoj talasasti ples,

a ti si okrenula svoje korake od mene.

Još ni petao nije stigao da najavi rođenje letnjeg dana,

ni sunce da promoli svoju vrelinu kroz oblake,

a ti si leđima zatvorila vrata.

Poigrao sam se sa tvojom kosom.

Moje pore sjedinio sa svakim tvojim udisajem.

I te noći sam plakao.

I ptice nekad rašire krila i beže.

Oru kroz oblake.

Presecaju vazduh brzinom strele 

i nebom ispisuju ljubav.

Vole do beskraja. Do kraja. 

Vole i kada nemaju više šta da izgube.

Da li smo i mi možda te ptice?

Da li bežimo jer volimo?

Molim te nemoj da ideš od mene ako me voliš.

Nemoj mi odleteti kao ptica.

Ja ne želim da ti slomim krila.

Zažmuri i zamisli.

Kuća i vatra.

Nebo i zemlja.

Ja i ti.

I ništa.

Praznina.

Ili ceo svet malen kao zrno peska.

U kome je sve tu.