Govorio si
da ljubim samo ugao usne.
Tvoje ruke su klizile po mojoj kozi,
tiho, gotovo neprimetno,
kao da svaki trzaj salje elektricitet kroz vene,
kao da u tom cosku pocinje i zavrsava sve sto me drzi u zivotu.
A ja sam znala
da nije ugao u pitanju.
Radi se o usnama koje gore tiho,
o mestima gde reci pucaju i tope se u grudima,
o liniji izmedju disanja i strasti
koju si dodirivao kao da proveravas da li jos disem.
Svaki tvoj dodir bio je elektricni udar,
svaki tvoj dah je topio zidove koje nisam znala da imam.
Tvoji prsti su vodili kroz moje zivce,
tvoj dah je klizio po mojim grudima,
i u tom trenutku telo mi je postalo pesma,
koja je zadrhtala, gorelaa, disala .
A ja sam znala
da nije ugao u pitanju .Svaki trzaj tvojih prstiju, svaki tvoj dah..na mestima gde su reci pucale.. o liniji izmedju disanja i plamena
koju si dodirivao kao da proveravas
da li jos cujem svoj sopstveni puls. Pesma koja se ne moze zaustaviti
ni kad oci zatvorim, ni kad misli beze .
Oganj koji ne prestaje.
Ostavite odgovor