Улице дуге, у фењерима и калдрми,
поплочане, чују се дневни и ноћни кораци.
Небодери и блокови,
облаци се смењују.
Црни димови из фабрика,
са кишницом се спајају.
Јутро, у сиренама и трамвајима,
жури се, светлост и мирис кафе,
весници урбане гериле.
На доковима осмочасовног рада,
ваздух је сув и хладан.
Ради се и од куће,
бука у предсобљу,
лифтови не стају,
спратови и степенице су смернице,
форуми модерне архитектуре.
Интернет и конекције,
асоцијалне аспирације.
Већ је сумрак,
свако своме, лифту иде,
између зидова,
сумирају се дневне прикљученије.
Ostavite odgovor