U poslednjih desetak, a možda i nešto više godina, mnogi psihološki pojmovi ušli su u svakodnevnu upotrebu i pri tom donekle promenili svoje izvorno značenje. Čini mi se da je empatija jedan od tih pojmova koje smo počeli pogrešno da shvatamo. Naime, može se primetiti da mnogi ljudi kada žele da izraze svoje saosećanje sa nekim kažu nešto ovako: ,,Da, da, razumem te. Meni je tako bilo….,, Ili u razgovoru o patnji neke treće osobe, navedu kako tačno znaju šta ta osoba oseća jer bi njima u toj situaciji bilo isto.
Međutim, zamišljanje kako bi meni bilo u nekoj bolnoj situaciji nije empatija! Empatija podrazumeva da osetim ono što oseća druga osoba u određenoj situaciji. Dakle, kako bih sa nekim zaista osetila empatiju, moram dobro da ga poznajem ili da barem imam dovoljno informacija o unutrašnjem svetu i životnoj priči te osobe, kao i o okolnostima u kojima živi. Zato je moguće osećati empatiju sa književnim i filmskim likovima iako se radi o fikciji. Nekada je to lakše nego kad je u pitanju osoba koja živi u potpuno drugačijoj kulturi od naše i ima sasvim različit sklop ličnosti.
Možda je do pogrešnog razumevanja koncepta empatije došlo zbog poznate fraze da treba da budemo ,,u tuđim cipelama,,. To zaista može da zvuči kao nekakva preporuka da zamislimo sebe na nečijem mestu i sve će nam se razjasniti. Naravno, to nikako nije tačno. Preporuka da budemo u tuđim cipelama odnosi se na to da osetimo kako ta osoba oseća, imajući u vidu njenu životnu priču i osobine, što je zaista zahtevno. Ako samo zamislimo sebe na nečijem mestu, istina je da ćemo možda otvoriti put ka boljem razumevanju te osobe, ali samo ukoliko su naše priče i uverenja o nekom životnom događaju slične. U svim ostalim slučajevima zapravo ćemo stvoriti još veći jaz između sebe i drugoga. Na neki način je čak i egocentrično zamišljati sebe u nečijoj priči, jer govori o samovažnosti.
Kod prave empatije, takođe, osoba u odnosu na koju je osećam i izražavamo, prepoznaje je i upravo je saosećanje ono što joj pomaže da lakše prođe kroz neku životnu krizu. S druge strane jednostrano izjavljivanje kako mi saosećamo sa nekim, dok u stvari zamišljamo sebe na njegovom mestu, može da dovede do frustracije, usled osećaja da nas drugi ne razume.
Ostavite odgovor