Љубавни троугао

Љубавни троугао

Поглед из темена А)

Четвртак.

Карла је виши саветник у Министарству. У уобичајено време, у 17:37 је дошла у стан, проверила да ли јој син иде на тренинг и поставила знак на прозору код спољних степеница да су посете дозвољене.

Убрзо, неко је тихо покуцао на врата. То је била Румена. Изгледала је уморно; очи су јој биле најуморније.

     –      Још си сама?

Само на тренутак, кренула је да заплаче, али више није имала снаге. Уморила се. Од плакања и од понављања истих образаца у својим везама.

Рањена је, исцрпљена, дуго је трагала за том тајном енергије која се иначе свуда креће глатко и слободно. Лутала је она, тумарала, али највероватније по тишинама мочвара, у јесен или зиму, у којима не расту стабла (понекад има грмља). У тим бубрезима земље размена и непрестани проток су успорени.

Тако је поново дошла у посету код Карле, жене која иза чиновничког костима сакрива највећа знања модерне алхемије, мајсторство да привуче моћ партнерске љубави, цивилизацијски пред истеком рока. Зато је Карла имала специфичан захтев: потребне су јој фотографије различитих срећних парова. Да ли ће преузимањем партнерске везивне енергије са слика направити тим паровима неке проблеме, то не зна, али ће овој несрећној младој жени сигурно помоћи. Румена се потрудила, донела је бар четири снимка ширине 820 пиксела, висине 360 пиксела. Карла их је пажљиво загледала, на њеном лицу се видео дуготрајни, исцрпљујући напор, а онда и дубок, разочарани поглед. Казала је:

1. љубавни пар Ларше, делује нежно и крхко, али имају велики проблем у комуникацији. Међусобно су емотивно јако удаљени, они су у тзв „мртвом браку“.

2. љубавни пар Казнев, у страсном загљају, али је то високо конфликтни брак, са негативним фокусом на партнера. Они су блиски, али негативно.

3. љубавни пар Варан, у благом додиру рукама, са шаком у шаци, са погледима у којима су једва успели да прикрију да су са великим болом прешли преко прељубе.

4. љубавни пар Жоспен, са сненим, романтичним погледима пуних љубави, или тек краткотрајни ефекат опијата заједничког ритуала.

Покушала је Карла, да и из тих остатака љубави преусмери бар мало ка Румени:

     –      Хм, нема баш неке основе, али прођи овим парком у суботу у 11 часова и он ће се појавити.

У суботу је Карла примакла столицу до прозора који гледа ка парку, сакрила се иза завесе. Само минут пре 11 часова отворила је прозор, нагнула се и видела тренутак првог погледа Румене ка Радивоју. Румена је била опчињена, гледала је у Радивоја дуго и непрестано, а кад је први пут трепнула, као да се пробудила из сна и махинално скренула поглед ка Карли која се задовољно смешила.

Поглед из темена Б)

Петак

Рашин микростан (гарсоњера није родно исправан термин), површине до 30м², имао је све што је потребно: простор за спавање, седење, кухињу и купатило, додуше све у смањеној размери. Сав намештај био је стрпљиво уклопљен у тај самодовољни свет.

После дугог ходања градом, чим отвори улазна врата, наспрам је композиција урађена на зиду, заостала од неког од претходних станара, ко зна ког. Подсећа на карту града. Раша би том муралу дао назив Проналажање насеобе после дужег трагања. Такође, негде у дубини стана налази се и фигурица барке 19 цм x 21 цм x 35 цм која је довела путнике на ово место.

Прошао је кроз дневни део стана и изашао на терасу дугачку колико и зид. Имао је, можда, најлепшу зелену терасу у насељу. Источна страна омогућавала је да бујају биљке. Залио их је, а данас је био и дан за прихрану. Затим пажљиво поставио картоне на плочице, облепио и учврстио селотејпима, где је било потребно додао дебље фолије. Финим потезима четке започео је фарбање гвоздене ограде.

Сутрадан ујутру, око 10 часова, детаљно је прегледао рад, проверио да ли има неких пропуста, обавио ситна дотеривања, скунуо заштиту са пода. Црне мрље. Било му је необично одакле су се ту појавиле, узео рукавице, растварач и стару крпу и снажно трљао. Када му се чинило да је све успешно скинуо, мрље на плочицама су се поново враћале. Имале су контуру сличне као од страсти подераних црних чарапа или костима из бордела код мадам Зеневјев где је повремено навраћао.

Већ презнојен, наглао је устао из чучећег положаја. У свом том бесу заборавио је да пати од вртоглавице и непотребно се изложио опасности на вишеспратној висини. Ипак, испоставило се да је све прошло срећно по њега. А можда и није?

Када је већ савладао несветицу и замагљен вид, са терасе је видео Румену у малом парку испод. Она га је такође гледала, затим трепнула и окренула поглед ка Карли у згради поред. Карла се задовољно смешила.

Поглед из темена Ц)

Субота

Румена је мало променила своју рутину и нешто раније него иначе отишла на гробље Тхиаис (Вал-де-Марне). На гробљу за бескућнике, кориснике социјалне помоћи и оболеле од туберкулозе, гробови су зарасли у коров и чак надвисују хумке. Дошла је до броја 146, у четвртом реду. Лагано чисти бетонски део и седа поред крста.

     –      Драги мој, доносим ти лепе вести: коначно на крсту стоји твоје име, а ја сам у општини променила презиме и узела твоје. На неки начин као да сам ти постала жена … Толико смо били слични …  а и обоје, очигледно, нисмо озбиљно схватили проглас Високог представника ЕУ за Зелени договор. Када се само присетим да смо се упознали у казнионици, по шездесет дана друштвено корисног рада, ти у павиљону оних који су пљували по улицама, а ја у павиљону оних који нису скупљали измет својих паса.

Заљубили смо се већ првог дана, када сам почела непрестано да кијам, (касније сам открила да је то била алергија на покошену траву), ти си покушавао да ме утешиш, тим рукама ненавикнутим на физички рад, пуним свежих жуљева…читао си ми стихове радничког романтизма Ивана Бездомног, Алоизија Могарића… Радили смо, забављали се, били срећни, а опет нисмо умели да се носимо са љубављу, стално упадали у свађе и неспоразуме. А онда твоја болест. И твоје умирање…

Знаш, ових дана сам била до Карле и она ће ми помоћи да упознам новог мушкарца. Самоћа је тешка. Можда нећу долазити тако често као раније.

Полако је устала, још једном прешла руком преко бетона, померила прашину и отишла.

На станици била је у 10:26. Убрзо је наишао градски аутобус. Није било гужве, било је тихо, само притајени звук електричног мотора. Пар станица кроз булевар а онда десно. Требало јој је још десетак минута ходања до малог парка испред Карлине зграде. Ту је застала, гледала у Карлин прозор сакривен завесом.

У истом нивоу, али на тераси бочне зграде, видела је Рашу опасно наваљеног на свеже офарбану ограду, ознојеног и са косом која је немарно падала на чело. Гледала је у Радивоја дуго и непрестано, а кад је први пут трепнула, као да се пробудила из сна и махинално скренула поглед ка Карли која се задовољно смешила.