Od skoro i ja sanjam. I lepo mi. Sve su to dugi snovi koje pokušavam da još produžim. Probuđen dugo ležim i ne uspevam da se setim ničega što sam sanjao, samo znam da je bilo lepo, da sam bio srećan!
Rasanjen kažem sebi da je i bolje što se ne sećam sanjanog. Dosta je što me na javi ubeđuju kako mi je sve lepo i potaman. Stvarno bi bilo mnogo da pamtim sopstvene snove o lažnoj sreći.
Ostavite odgovor