Sunce je dostigavši zenit nemilosrdno pržilo. Klonulo lišće na žbunju i retkom drveću, sparušene travke u beskrajnoj savani željno su očekivali ono malo svežine koju donosi noć. Ipak, jedno krdo antilopa uprkos vrućini čupkalo je retku travu, birajući ono svežije busenje. Jednu od životinja, svojim zelenilom i svežinom primamio je obomak trave u jedva primetnoj udolici nedaleko pojila. Opreznost je na čas ustuknula pred slasnim zalogajem i antilopa se izdvoji od stada. Trava je zaista bila sočna, a glad životinje bila veća nego inače. Morala je da nahrani mladunče u utrobi, da napuni sise mlekom, uskoro će mleko trebati. Usredređeno je čupkala sveže vlati, koraknula i podigla glavu. Krajičkom oka registrovala je jedva primetno pomeranje vrhova visoke trave. Od tog momenta vrelina sunca, sveža trava i sve ostalo izgubilo je značaj. Тrenuci koji su nastupali, slike koje su nastajale u njenoj glavi su se gomilale, naskakale jedna na drugu, prestizale se. Procesi u organizmu, u mozgu i mišićima su se ubrzavali. Napad straha izazvao je, nagli skok adrenalina i priliv krvi obogaćene kiseonikom u mišiće. Tetive i kosti u tom trenutku trpe ogroman pritisak. Prvi skok i trk. Tlo ispod je izgubilo kakvoću. Promicalo je zamućeno brzinom. Sad sve zavisi od brzine. Da li je dovoljno brzo? Progonitelj se opasno približava. Naglo je skrenula u jednu, pa u drugu stranu a onda nastavila da trči pravolinijski. Za trenutak je zbunila zver iza sebe, stekla malu prednost. Onda je osetila ogroman teret na plećima. Kandže joj cepaju kožu na leđima. Očnjaci napadača nalaze žilu kucavicu. Krv ističe, pogled se gasi.
Gepard, najbrži stvor na kopnu, njušio je ugrejani vazduh. Tek kad je vetar pirnuo osetio je poznat miris. Nozdrve su se raširile, ušne školjke usmerile na stranu odakle je vetar duvao. Vižljastim pokretima provlačio se kroz gustu travu. Jastučići na šapama prigušili su zvuk opreznih koraka. Sve intenzivniji miris pojačavao je glad. Uši su sad već registrovale lagane zvuke papaka pri svakom novom koraku lovine i ono jedva čujno pucketanje vlati trave i kuckanje sekutića pri paši. Morao je da proceni situaciju. Lagano je podigao glavu i dalje zaklonjen visokom travom. Na tridesetak metara, malo izdvojena od stada povremeno podižući glavu da osmotri okolinu i onjuši vazduh, pasla je ženka naduvena trbuha. Bremenita. Lakši plen od ostalih. Mora da zaobiđe grmlje koje se isprečilo između njih i izvuče se iz visoke trave. Do sad mu je dobro koristila da se prikrade, ali za trk, da iskoristi najjače oružje koje mu je stvoritelj dao, brzinu, treba mu čistina. Dugačko mišićavo telo se još više prignu tlu. Njegovi pokreti su spori i oprezni. Mogao je još da se približi pa da u nekoliko skokova reši stvar, ali ne, želeo je da plen natera u beg, da se mišići žrtve napune krvlju i oslobođeni adrenalin da veću slast mesu. Želeo je da uživa u svakom zalogaju. Dozvolio je da se pri sledećem koraku zanjiše trava, a onda, kad se plen svestan opasnosti dao u beg, svakim sledećim skokom smanjivao je razdaljinu. Prašina koja se podigla kad je srušio antilopu, njeno beznadežno bacakanje nogama i topla krv koju je osetio u ustima označile su kraj uspešnog lova.
Hijene su na bezbednom odstojanju čekale svoj deo plena. Travka koja je igrom slučaja izbegla ustima antilope, sa iščekivanjem je gledala u nebo vapeći za dugo željenim kapima kiše. Borba za opstanak se nastavlja, traje. Beskrajna spirala života i smrti sa svim svojim varijacijama kreće se zacrtanim putem.
Ostavite odgovor