Sedeo sam u kafani sa porodicom, ručao rebra i ćevape, malo jedno – malo drugo. Miris rena pri dodiru sa vrućim rebrima, širio se prostorom, u neku ruku to me je ometalo, nisam umeo da se obuzdam u sladostrasti. U kafani su svi jednaki i žene i muški, u zalogaju i gutljaju, sinu mi misao, opažajući svet oko sebe. Utom, pojavi se konobar, da li je sve u redu gospodo, upita dragi čovek.
Pogrešio si, rekoh mu, nisu baš onakva kakvim si ih opisao, primetih grč na njegovom licu, povredilo ga je to ali zadrža profesionalnost u stavu, on je sjajan mladić, on zaista jeste sjajan, nije usiljen, ima dužu kosu i mlado usko lice bez brade, iz poštene je kuće i bio je dobar đak, on je sa takvom sigurnošću tvrdio da su rebra najbolje što ta kuća može da ponudi, on je bio oličenje vere u datom trenutku. Kako mislite, reče, kolebajući se, rekoh nisu dobra, pogrešio si i prelomih, bolja su nego što si rekao. Osmeh na kraju usana i zahvalnost, označio je kraj kratkoročne kafanske drame.
Nastavili smo da obedujemo, sunca već uveliko nije bilo i ručak je neprimetno prerastao u večeru. Za stolom do nas sedeo je stariji par, zanimalo me je šta su sve prošli, gde su bili pre ručka, voli li i ona ren na rebrima, iako su slabo pričali odisali su skladom, dugo su zajedno, pa i nemaju šta više da kažu, to nije ružno ni tužno, to je simbioza tišine, oni su jedno i tako to ide.
U sred zalogaja, presreo sam pogled starijeg čoveka i jedno-drugom prvo očima, a zatim i rečima poželesmo prijatan obrok, kao da sedimo za istim stolom. U pozadini, rođendanska pesma prolamala se salom, uspeo sam da vidim pola decenije kako ponosno svetle na torti.
Pogledao sam ih još jednom, vratio se rebrima i razmišljao, koliko puta su ovo dvoje starijih ljudi, jedno drugom oprostili, da bi danas bili zajedno. Nedugo zatim, okrenuh se nadesno ka svojoj ženi, pogledah je i zamislih, koliko nas oproštaja tek čeka.
Vrata unutrašnjeg dijaloga, na kratko zatvori prisustvo, koje me vrati u stvaran svet oko mene, želite nešto za desert, upita dragi čovek.
Želimo, rekoh, i shvatih da za stolovima pored ljudi, tanjira i escajga, punih i praznih čaša, sedi i hiljade oproštaja…
Novembar, 2025.
Ostavite odgovor