Planina

Otkako je tog julskog jutra raspakovala kofere na planini, u njoj se nastanio osećaj da je došlo do preplitanja vremena. Ili zgušnjavanja prostora. Kako god da se to zove, nešto se dešavalo…

Mogla je da dodirne pregradu između sadašnjosti i prošlosti i da zaviri kroz nju. Zemlja u šumi mirisala je teško i opojno posle kiše, a vetar je u krošnjama drveća stvarao zvuk sličan huku vodopada. Sunce se sve teže probijalo  kroz lišće. Iza drveća su virili šumski vilenjaci i zadirkivali je. U hodu se saplitala o kamenje. Predeli oko nje za čas su postajali dvadeset godina stariji i činilo joj se da će svakog trena pred nju iskočiti dugokosa devojka. Nije znala da li želi nešto da joj kaže. Ili da je samo pogleda.

Onako, kako je nju pogledala ona žena.

Tu na planini.

Pre dvadeset godina.