Čekam ispod ulične svetiljke. Ulica strma kliza ka obali. Svetiljka neispravna i poput semafora čas plane čas se ugasi. Trepćem u istom ritmu. Nije mi teško da stojim i trepćem. Teško mi je što znam da je čekanje uzalud i večeras kao i pre toliko godina. Teško mi je još jednom krenuti uz strminu.
Možda sutra skupim hrabrosti da krenem niz ulicu ka obali.
Ostavite odgovor