Preskoči na sadržaj
Librum ekosistem

Iz dana u dan

Najnovije

Sve što su članovi kluba objavili, od najnovijeg.

Strana 8 od 121

  1. Poezija

    Тужбалица

    Суморне године ратне за мали топли кутак, орлова отћутасмо пад за неостварени тренутак на кратком лету до славе, на нашем небу да сване, а ево шта смо дочекали сунчане покрадоше дане, скривају мјесечине сјај, из корита би и ријеку, згаришта, рушевине голе да нам сјећања…

    Viktorija10. oktobar · 1 min čitanja

    920

  2. Kratke priče

    Srž

    O, ta srž, taj kosmos rasutih zvijezda što u titrajima trepere, obasjavajući što se obasjati ne može. O, ta srž, ta zvijezdana prašina, koja preliva, zasipa univerzum obuhvatajući ga u svom njegovom bolu i poniranjima. O, ta srž, ta vatra u iščekivanju najmanje pukotine, da…

    Ljiljana Kazanegra10. oktobar · 1 min čitanja

    4010

  3. Kratke priče

    Zenomrzac

    „the whole world + work = the whole world” Martin Creed „POVODOM 8. MARTA ŽENSKI DEO KOLEKTIVA DANAS ĆE RADITI SKRAĆENO, DO 15H!“ Uz preuzimanja dela radnih obaveza, muški deo našeg sektora počastio nas je i kitama, kako reče Maksim. Niz bele obode moje kale,…

    Petra Nesic10. oktobar · 10 min čitanja

    1492920

  4. Poezija

    Вишеградаска

    Ви страшни, велики, силни бомбардујте све што се бомбардовати може, све што стоји, или што се креће бомбардујте немојте стати, вас нико бомбардовати неће. Бомбардујте згариште дједове куће, неопојане кости, моје згажене претке Бог да им душу прости, већ једном бомбардовано цвијеће, бомбардујте, вас нико…

    Viktorija9. oktobar · 1 min čitanja

    920

  5. Poezija

    Опомена

    ( На војничком гробљу на Мегдану) Лежимо овдје сами светачки у хладу, брат је уз брата и стража и смјена, за нас заустављене казаљке на сату за вас рођени наши вјечита опомена. И ми смо с вама пјевали побједничку деведесет и друге скупа смо корачали,…

    Viktorija9. oktobar · 1 min čitanja

    820

  6. Poezija

    Будућност у тишини

    Не волим сјећања да се у јануару буде, ни успомене које у јуче ме враћајају, док сњежне пахуље у вртлогу падају и на моје прозоре без питања свраћају. Не волим сузе које у сутону теку саме што их рони туга бришући старе ране, одричем се…

    Viktorija9. oktobar · 1 min čitanja

    820

  7. Poezija

    Црква на Мегдану

    Понизна гледам те преузвишену, док лагано одлази мјесец млад, кроз молитву тиху и услишену грије ме мермерне бјелине склад, и твојих злаћаних купола сјај. Док вјетар разноси звуке звона и мирис с кандила сребрених гледам те грешна и недостојна, кроз сиве магле израњаш ко рај.…

    Viktorija9. oktobar · 1 min čitanja

    820

  8. Poezija

    Завичајна туга

    Још сањам њежно ме буди зора, црвкут славуја са сивих кровова, мирис јоргована испод прозора, зелену траву што ме сјећа изнова на стару кућу шиндром покривену по којој добују топле љетне кише, у сну слушам музику тајанствену мирим се са собом,чему сузе више? Знам да…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    1620

  9. Poezija

    Европи

    Нећу пред тобом ничице да падам, нити да златницима утробе своје дарујем твоје гладне раширене очи. дуго сам испуњавала све жеље твоје, покорни слуга твога величанства без круне и жезла кнегињо охола, ћутала сам опљувана и оклеветана, распета на Крсту сестра апостола. Док вијекови кроз…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    1320

  10. Poezija

    Сјећања

    Мјесечина баца свјетлост ове вечери. сликам те кистом сјећања, румене боје пламте, сагоријевају испод лампињона жеља, узалуд се надам у овој ноћи. Да сам носила цвијет кад сам сањала заувјек бих могла мирисати на љубав која је далеко, а ја тужна чакам њен повратак. Између…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    820

  11. Poezija

    Тугованка

    Мом покојном мужу Славиши Срела сам те да мирис лаванде удахнемо свим чулима у парку, да ти испричам најљепше приче, да прошапућеш о себи у мраку који нас скрива док зраци сунца одлазише иза пучине у бескрај, моја се душа са твојом спајала док сам…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    920

  12. Poezija

    Снови

    Сањала сам да ћемо се срести Послије безброј самотних ноћи, Година дугих срећних и болних, Са већ сиједом косом да ћеш доћи, Да у башти у хладу кестенова Оживимо жубор младости наше, пијемо слатку чежњу са усана, пусте даљине недодир нам даше. Младости моја свилом…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    3150