Po broju čitanja
Najčitanije
Tekstovi koje su čitaoci kluba otvarali najviše puta.
- Kratke priče
Rođendanska proslava
Novembar je osvajao grad. Krovovi zgrada lagano su tonuli u mrak dok je jesenja izmaglica terala i ono malo prolaznika da se upute kućama. Senka je kliznula iz parka krećući se brzo, gotovo trčeći. Uprkos sportskoj odeći i kapuljači navučenoj na glavu, po oblinama se…
5480
- Kratke priče
Укрштени путеви
Понекад се људи никада заиста не изгубе.Само се њихови путеви укрсте онда када срце препозна оно што време није успело да избрише
5300
- Kratke priče
Srećni prinčevi, ubijeni prinčevi
Živi već dugo, ako se to životom može nazvati, na tom prometnom mestu. Možda zato dugo i živi, jer je usred te gužve i gungule, a niko ga i ne primećuje, osim kao tačku, iako se tačkom nipošto ne može nazvati, zbog svoje veličine. On…
5333
- Poezija
" Carte blanche "
" Nekada, mislimo da stojimo i ne mrdamo, a zapravo život i sam okreće svoje kormilo, i već nas priprema za 'iduće', kao slajd u nizu...
5300
- Kratke priče
Glavna
Bila sam, ni kriva ni dužna, na stubu srama. Olovno nebo me je jedino sažaljevalo osećajući moju sramotu, užas i bespomoćnost, kupajući me svojim suzama. Tuga je pritiskala grad.
5310
- Zapisi i fragmenti
(Izgubljeni grad) Krivo mjesto
Nekad imam osjećaj da skačem s prozora na prozor, iz narativa u narativ, cijela a podijeljena kao noć i dan. Kao obrnuta kompulzija; rukavica u rukavici, zvuk nad zvukom...
5310
- Poezija
Bes
U srcu vulkan tiho se budi u oku oganj, buktinja gori, telo se grči, pesnice stežem, duša se moja sa sobom bori. Kroz vene nabrekle lava teče, osećam miris spaljenog tela. U glavi grmi reč koja peče, da li bih mogla i koliko smela. Na…
5300
- Čitaonica
Zrnce
U mom životu, ne baš lakom, Mesto u srcu ne dajem svakom. Lagala bih i druge i sebe Da ga nisam čuvala za tebe. Al’ na pamet mi nije palo Da će majušno zrnce malo Staviti tačku na brige sve, Da ništa neće biti kao…
5310
- Čitaonica
Од индекса до барикада
Ови стихови нису само запис о уличним немирима, они су крик генерације која је приморана да одрасте под светлима ротације и одјеком пендрека. Посвећено је студентима у србији који су своје амфитеатре заменили хладним плочником, а оловке уверенјем да се достојанство не може ућуткати кордоном.. У свету де сила покушава да редефинише етику, а страх се маскира у ауторитет, ова песма приказује оно неопипљиво и непобедиво лјудски жар који не познаје цену и идеју која не стаје у марицу. Јер победа се не мери насиљем над студентима већ кичмом која остаје права и онда када је најлакше најбезболније, понути главу,
