Testament

Šta da ostavim vama koji ostajete iza mene?
Srećniji, zdraviji, veseliji i mlađi
Jednog sumraka kad napokon krenem
U rupu tamnu ili beskraj koji niče daleko
Kao amanet i zapis da bejah živ
Šta da ostavim kada ništa za života nisam stek'o?

Novac, kuće, od peska kule
Diplome, satove, medalje i zlato
Ta znamenja što se u materijalnom svetu broje
Ništa od svega vam ne mogu dati
To što pripada meni zapravo nije moje

Moje su samo pesme o bolu, ponekoj radosti
O oblacima kišnim i vetru koji gromove hrani
O zagrljaju majke kada se u rat kreće
Moje su nade o besmrtnosti i prijateljstvu
I ljubavi koja se jednom u životu sreće

Moje su trave koje miluju stopala bosa
Prolazak golom dušom ispod duge
Moje su borbe, pobede i porazi
Poneka suza zbog sreće, poneka suza zbog tuge

Maštanja o odlasku stazom koja u večnost vodi
Što se korakom od sedam milja pređe
Bore i mudrost koja se iza njih krije
Snegovi na glavi i naborane veđe

Oči prodorne što vatru žežu
Duša od svile, a oklop kornjače
Srce što ludački za pravdu kuca
I poneki uzaludni juriš na vetrenjače

Moje su misli o prolaznosti, u zoru ranu
Kad noć od jutra još po koji tren krade
Reka knjiga koju sam u sebe slio
Sve to na kraju u jedan treptaj stade

Snovi koji idu za mnom kao verni psi
I planovi o nekom dostignuću velikom
Sve vam to mogu od srca dati
Ali to osim meni ne treba nikom