МИЛУН
Сећам се
Писаљке тупе од уписивања имена добровољаца
Сећам се
Грубог сукна униформе, превртљивих васићки за мојим опасачем
Сећам се
Звезданог неба изнад рова од утабаног блата и крви
Сећам се
Повика међу сметовима албанских планина –„Бегајте иде гвоздени пук!“
Сећам се
Болничких завеса које су поигравале на морском поветарцу
Сећам се
Тежине ордења на мојим грудима
Сећам се
Свог имена
Милунка.
Ostavite odgovor