Telo je hram, od tišine sazdano
U njemu zvezde sklapaju oči
Kroz kosti struji večna reka
Što se nikad ne vraća
Ali pamti
U dlanovima – svetlost detinjstva
U stopalima – prašina predaka
Telo zna – dok um pita
Dok srce kuca – ono se moli
Kad se pogneš nad sobom u miru
Čuješ kako ćelije pevaju bez glasa
Nisi telo, već prolazak svetla kroz telo
Kao kad se sunce skloni iza oblaka
A svejedno znaš da je tu
#telokaohram
Ostavite odgovor