Preskoči na sadržaj
Librum ekosistem
Poezija

Волела сам бескрајно, дубоко

Волела сам те. Још памтим ноћи,

предуге, топле,

дане испуњене лепотом.

Љубила сам стопе куда ходиш,

срећу твоју грлила добротом.

Волела сам бескрајно и дубоко,

никад се ниси питао због чега,

а и да јеси, шта имам од тогоа,

зашто ми значиш, и после свега.

Године живота полако се нижу,

пролази младост и све са њом,

ал' нешто остаје заувек у нама:

срећна прошлост и топли дом.

Можда ме довољно ниси разумео,

нит’ силно као ја волети умео.

Веруј ми, волела сам довољно за двоје,

било би сувишно трошити и делић љубави твоје.

Kako ti se dopao tekst?

Podeli tekst
O piscu

Љиљана Недељковић - Љиља

Krupanj

Љиљана Недељковић (рођена 20. јануара 1961. у Мојковићу, Крупањ) је српска уметница, ауторка и фотографкиња. Кроз аутентичан израз успешно спаја снагу документарног фотографског кадра и дубину личне, емотивне песничке речи, посвећене очувању културног и природног…

tekstova
23
čitanja
607
reakcija
4
komentara
2
deljenja
16
01

Komentari

  1. Ови стихови нису написани из туге, већ из мира који дође тек када схватите да права љубав не тражи наплату. Понекад у односу дамо све, док друга страна остане недоречена, и то је сасвим у реду. Вредност наше љубави не мери се тиме колико нам је узвраћено, већ тиме колико смо искрено умели да волимо. Хвала вам што читате и делите ове тренутке са мном.

Librum bilten

Izbor urednika i konkursi, jednom nedeljno.

01

Još od ovog pisca

Svi tekstovi
Kratke priče

Писмо свом детињству

Понекад ме видите како гледам у даљину, у неки простор који не можете да ухватите. У тим тренуцима се враћам у једно мало село, у време када је свет био мирисан, топао и сигуран. Враћам се данима док је моја мајка још била ту. Сећам…

Љиљана Недељковић - Љиља20. novembar · 2 min čitanja

1010

Poezija

Свак носи свој крст

Сад могу само да ти пишем песме, не допирем до тебе иако бих хтела, иако свом снагом свог бића желим, далеко си, а седимо једно крај другог, пружам ти руку ал додирујем празно, а некад смо били једно цело. Старост је полако закуцала и одшкринула…

Љиљана Недељковић - Љиља20. novembar · 1 min čitanja

300

Poezija

Моја једина љубави

Љубави моја једина, увек си ми био то, откад су се наше душе спојиле, срца препознала, нити сам тражила нити чекала нешто друго. Често сам са тобом трчала боса, по трави коју је јутром окупала роса, некада се са траве скренуло на камења, нисам се…

Љиљана Недељковић - Љиља18. novembar · 1 min čitanja

400

02

Slično: Poezija

Cela rubrika
Poezija

Бикавац

Застала сам ту гдје се сјећања роје и гледам јесење се разлијевају боје на брду на коме моје мисли плове негдје у прошлост што ме често зове да успут макар до хладњака свратим, да звуке гитаре стиховима пратим испод крошњи што цијело небо носе на…

Viktorija22. novembar · 1 min čitanja

300

Poezija

Prazni svjetovi

Mislila sam da volim tišinu, da me liječi poslije tebe, da sam pronašla novi smisao, neke nove svjetove. Mislila sam da me liječe tuđe usne, tuđi dodiri, da smo stvorili sve iz iskona i da sam se vratila sebi. Ali lažem sebe, sve vas, tišinu…

Maya Elara22. novembar · 1 min čitanja

800

Poezija

Sedam godina posle

SEDAM GODINA POSLE Sedam godina je dugo vreme da čovek čeka da mu se vrati život. Dovoljno dugo da zaboravi kako izgleda jutro bez grča u stomaku, kako se diše bez kamena na grudima, kako izgleda dan u kojem telefon ne može da donese lošu…

Jelena Mitic21. novembar · 1 min čitanja

600

Aktuelni konkursi za pisce

Svi konkursi