Волела сам довољно за двоје

Волела сам те. Још памтим ноћи,

предуге, топле,

дане испуњене лепотом..

Љубила сам стопе куда ходиш,

срећу твоју грлила добротом.

Волела сам бескрајно, дубоко,

никад се ниси питао због чега,

а и да јеси , шта имам од тога,

и зашто ми значиш, и после свега.

Године живота полако се нижу,

пролази младост и све са њом,

ал нешто остаје заувек у нама:

срећна прошлост и топли дом.

Можда ме довољно ниси разумео,

нит силно као ја волети умео.

Веруј ми, волела сам довољно за двоје,

било би сувишно трошити и делић љубави твоје.

.