#ljubav#osmeh#dodiri#milovanja#nadanja#sjedinjavanje#zatišje#samoća#veo
Na licu si prečesto nosio
dva upletena osmeha.
Ozareni i tajanstveni.
Pravi i rezervni.
Zbunjivali su me čak i onda
kad smo zanešeni igrali
uz piskave zvuke starog radija.
Pokreti su ti bili spontani i razigrani,
a odmah zatim kruti i umrtvljeni,
utrnuli, zaleđeni.
I dodiri.
I milovanja…
Katkad istovremeno krotka i putena,
a onda iznenada trapava i suzdržana.
Obrazi su mi sve češće brideli
u iščekivanju potpunog sjedinjavanja.
Svaki nalet nadanja
ubrzo bi se sasvim srozao
ugušen tupim zatišjem.
Osećala sam kao da sam
pokrivena teškim velom
iza koga me, u stvari, ne vidiš.
Ne znam da li sam sve ovo izmislila.
Jedino sa sigurnošću znam
da kada plačemo
uvek smo sami.
Ostavite odgovor