Male misli o sreći

Vetrovite obale mame razdragane ptice.

Vedro nebo i sjajno sunce otkrivaju

nepregledne pustinje.

Vreme kao svako zrno peska,

nevažno i malo,

prolazi kroz rascvetale

prolećne grane.

Zabranjene reke 

i udaljene prašume

zgrabile su jedan delić svemira

i otišle u nepoznato.

Sve po malo tone 

i vraća se u vazduh.

Sve po malo skreće sa svog puta

i pretvara se u kišu.

Prolazni sneg 

vrtoglavo ostavlja svoj trag 

na mokrim ulicama

dok ogoljene grane drveća

plešu svoj dobro poznati ples.

Sve se spaja i razdvaja.

I led i pahulje.

I mesec i sunce.

I naša mala srca.

Koliko vetrovitih, zabranjenih

i prolaznih stvari na svetu

stvaraju mostove i donose

nove misli.

Donose misli o sreći

i misli o besmislenošću.

Jer sve je bez smisla.

Sve se spaja i razdvaja.

Sve, osim naših malih srca.