Čekao sam da detonacije
u mojoj glavi prestanu.
Uvek sam tako
reagovao na tebe.
Burno.
Na ivici nenormalnog.
Oduvek si detonator za sav
ovaj eksploziv u meni.
Nešto sam rođenjem dobio.
Nešto se godinama nataložilo
u mom krvotoku.
Ogroman nemir…
Vazduh treperi
od nemira u meni.
U tvojoj blizini sve kulminira.
Pokušavam da se
ponašam normalno.
Nemoguće je.
Izvlačiš iz mene sve ekstreme.
Pulsiram kao udaljena zvezda.
Uvlačiš me u svoju orbitu.
Opirem se a srećan sam.
Teško tu sreću podnosim.
Sav protivurečan pokušavam
da udahnem vazduh.
Odustajem.
Glupo je gubiti vreme na
disanje kada si tu.
Ostavite odgovor