Zašto te nisam rodila?

Zašto te nisam rodila?

pitaš me u snu onomad,

a ja, naglo probuđena,

tražim u spisku razloga

onaj u koji ćeš poverovati.

Prvo sam se plašila

da će se nešto dogoditi

i da u ovom suludom svetu

nećeš uspeti da porasteš.

Ja to ne bih preživela.

Drugo, šta ako porasteš,

pa shvatiš da si nesrećno biće

i jednog dana saspeš mi u lice:

Zašto si me rodila?!

Ni to ne bih preživela.

U strahu broj tri -

sa nemirnom krvlju koju sam ti dala

sedaš za volan ili pritiskaš dugme,

pa nepažnjom ubijaš nekog.

Tek to ne bih preživela.

Četvrto, ona rečenica:

Treba da rodiš dete, da te gleda u starosti.

Othraniti sebi ličnog malog roba?

Nisam fini egoista

da bih te za to rađala.

Znaš, ja sam statistički fanatik

(ovo je peti razlog, jel pratiš)

i brojim višak na planeti.

Smatrala sam da je nesebično

pustiti hrabrijim da se razmnožavaju.

A možda je ovo jedan od onih života

u kojem me niko nije ubedio

da nema čega da se plašim.

Da će brinuti umesto mene.

To stavi pod šest.

/V\/\/V\/\/V\/\/V\/\

I najzad dođe nedelja,

magični broj sedam,

izabrani božiji dan.

Tad budem sigurna da te neko već rodio.

Uživaš u uređenom delu sveta,

imaš sve što poželiš

i pod tabanima put od žute cigle.

Bez vrpce kroz pupak sa mnom,

postojiš i živiš.

/V\/\/V\/\/V\/\/V\/\

Ta misao me nasmeje,

pošaljem poljubac k tebi,

pa ponovo zaspim.