…okrenut ka meni , sa onim opustenim izrazom lica koji ljudi imaju samo dok spavaju.
Bez maske ,bez kontrole.
Njegova ruka je i dalje preko mog struka , kao da me je i u snu drzao jako blizu.
Polako je otvorio oci. Trebalo mu je par sekundi da shvati gde je , a onda je pogledao mene.
I nasmesio se.
Onim smekerskim osmehom .
Ne zavodnickim. Toplim .Stvarnim.
“Dobro jutro “ rekao je promuklim glasom.
“Dobro jutro” odgovorila sam tise nego inace.
Samo lagani pokret njegove ruke koja mi je sklonila pramen kose sa lica , nezno pazljivo , kao da dodiruje nesto vredno.
“Svidja mi se kako izgledas ovako”, rekao je.
“Kako”
“Bez odbrane”
Ta recenica me je dotakla dublje nego sinocni poljubac.
Jer jutro pokazuje istinu
Bez sminke.
I ja sam ostala. Nisam sakrila lice u jastuk.
Nisam pokusala da budem savrsena.
Samo sam bila tu.
Njegov palac je pravio male, spore krugove po mojoj kozi .
Strast od sinoc bila je snazna.
Ali ovo jutro…
ovo je bilo intimnije.
Ostavite odgovor