O mladosti

Ja ne poznajem tvoje mlado lice

ni tvoje mlade prste

bez crnila

bez ogrebotina

ja ne poznajem tvoju crnu, gustu kosu

ni tvoje duge trepavice

a znam da su bile duge

i crne

ne poznajem ni tvoje bezbrižne dane

ni noći

ne poznajem tvoju tugu

ni sreća mi nije mnogo poznata

ne znam o čemu je tvoje srce snivalo

ne poznajem dane svih tvojih zatvorenih vrata

ne poznajem tvoj šešir i tvoj brzi hod

ne poznajem tvoje noći

kad si strahovao

a tako bih volela da sam ih poznavala

i da sam ih rukama mogla zgrabiti

i tako mi sipac dušu razjeda

što te nisam mogla upoznati

onakvog

bezbrižnog

sa mladim rukama

bez ogrebotina i crnila

i mladim licem

bez bora, otisaka vremena

i neprospavanih noći

i tako često, pogotovo noću

kad zvezde zasjaje na nebu

ja poželim da sam i ja zajedno sa tobom

isprljana zemljom

mogla te iste zvezde gledati

i čekati da svane

i tako bih volela da sam

sa mladošću tvojom živela

pa da te i takvog pamtim