Kako razumeti da je depresija promenljivo stanje, a ne životna presuda
Na samom početku potrebno je da razbijemo zabludu da biti depresivan znači da je svemu kraj i da nam je život stao. Mnogi od nas ponekad osećaju krivicu, sram ili nestanak nade, ali to zapravo nije naša krivica. Faza depresije nije trajno stanje – to je period u kome usporavamo, pravimo pauzu i dajemo sebi vreme da se resetujemo.
Šta znači “pauza” kada je u pitanju mentalno zdravlje?
Ona predstavlja signal da su nam psiha i telo iscrpljeni i da smo došli do trenutka kada je potrebno da odvojimo vreme za odmor, tišinu, relaksaciju, malo samoće i odmak od stresa i svakodnevnih obaveza. Prirodno je da našem organizmu ponekad damo oduška i ostavimo sve po strani, što nas ne čini slabima. Kao što telefoni i druga tehnika moraju na punjenje da bi radili, tako i naša psiha ponekad mora da se “isključi” i obnovi kako bismo mogli normalno da funkcionišemo.
Depresija sama po sebi dolazi u epizodama – u talasima koji traju neko vreme, menjaju se, menjaju intenzitet i na kraju prolaze. Kada nas te epizode obuzmu, često imamo osećaj da će trajati zauvek. Međutim, važno je da znamo da naše emocije nisu statične. Ništa ne traje večno, pa tako ni ovi talasi, čak ni oni najteži.
Znakovi koji ukazuju da smo u depresivnoj fazi često su osećaj umora, bezvoljnosti, manjak energije, preopterećenost mislima, osećaj praznine, potreba da se povučemo u sebe i osećaj da sve oko nas gubi smisao. Sve to može delovati zastrašujuće, ali upravo ti pokazatelji govore da nam je u ovom trenutku potreban odmor, podrška i određene promene – nikako da nam život staje. Važno je zapamtiti da je reč o prolaznoj fazi.
Zašto je važno da shvatimo da je depresija prolazno stanje?
Zato što time jačamo motivaciju i nadu da će sutra biti bolje. Smanjujemo osećaj krivice i lakše sagledavamo sebe izvan tame, bola i trenutnog raspoloženja. Ovo stanje nas ne definiše – ono je samo trenutak u životu.
Emocionalno izlečenje počinje onda kada prihvatimo da je sasvim u redu usporiti, ne gurati sebe preko granice i ne očekivati previše od sebe u tom periodu. Lagane šetnje u prirodi, svež vazduh, redovno spavanje, hidratacija i lagani obroci doprinose bržem fizičkom oporavku. Razgovor sa bliskim ljudima, psihoterapija ili vođenje dnevnika mogu značajno pomoći psihičkom oporavku.
Mnogi ljudi veruju da ta “pauza” nikada neće završiti i da će trajati čitavu večnost, ali čak i najteže faze vremenom postaju podnošljivije. Pauza od svega otvara prostor za oporavak, nove misli i odluke, kao i za odnos prema sebi bez pritiska.
Biti depresivan nije sramota.
To je često samo privremeni talas ili epizoda, koja može delovati beskrajno, ali prolazi. Uzeti pauzu ne znači da smo poraženi – to je naše pravo da usporimo u ovom užurbanom svetu i brinemo o sebi.
Ništa od onoga što trenutno proživljavate nije vaš kraj, već trenutak u kome učite da dišete na neki novi način.
Ostavite odgovor