Kakva bi bila čorba bez mirođije?

U malom mestu život ponekad postane tesan.

Ne zbog toga što je kvadratura nedovoljna, nego zbog toga što je gledanost prevelika.

Na primer, jutro u većem gradu kreće sa alaramom, psovkom, spremanjem za posao, jurnjavom za hvatanjem gradskog prevoza ili pak probijanjem sopstvenim autom kroz gužvu.

I dok sve to traje ne znaš da li si pošao ili si došao.

Nemaš vremena da se pozabaviš sobom, dok ti drugi nisu ni na kraj pameti.

No međutim, dan u malom mestu ide malo drugačijim tokom.

Budi te alarm, posrčeš kaficu, spremiš se i kreneš peške ako ti je posao blizu…

Ili kolima ako je pak udaljeniji.

Uglavnom, ako ideš peške…

Sretneš Savu, koji te pita za Peru, pa se dotaknete i Slavice….

Nastaviš dalje, Milka ti svira iz kola, maše, otvara prozor, dobacuje: „Lako je tako, nogu pred nogu!“

Nastupi malo tišine dok ne sretneš komšiju Đuru koji ima kad da stoji ispred kapije, pa te kao i prethodnog jutra pita: „Jel’ na posao?“

I tako prođe ta lagana šetnja, stigneš na radno mesto.

Koliko god posla da ima neka odeljenja neumorno rade.

Jezička.

Te mašine, samo laringitis omete.

Uglavnom, pošto se u malom mestu, manje više svi znaju, a i ako se ne znaju, subjektivni osećaj je da su poznanici, pa je plitko i površno mišljenje svakako izgrađeno i bez izuzetka, svi, kad tad, prođu kroz tu sveznajuću mašinu.

Kakva bi bila čorba bez mirođije?

Ne volim mirođiju ali je popularna.

Zdrava kažu.

Pa, nije loše začiniti.

Na primer, ako je Steva zavoleo Miru, a Katica je njegova saputnica, Laza će prvi znati da premeri ko tu koga najviše simpatiše ali će Vera biti mudrija i znaće šta da ih posvetuje ali bez da im savet da.

Elem, problem nastane kada Steva i ne poznaje Miru, a Katica čuje da mu je draga, od Laze, koji će joj preneti Verin savet.

Najzabavnije u svemu postane kada se pojavi Persa, pa čuje za priču o Savi i ženama, pa ode da raščupa Miru, jer je Sava njoj zvezde obećao.

Ako ste se zbunili ko je s kim u ovoj priči, razumem Vas, te priče su često takve.

Digne se prašina, da se ubrza tempo života, jer malo mesto nema tu gradsku dinamiku, pa mora malo da se progura.

I dok se u čorbu dodaje mirođija, posebno je loše za varenje kad se pogrešan čovek okrivi da je dodao začin.

Na primer, Štefica, koja je za vreme čitave priče bila na pauzi, van radnog mesta i pričala kako je čula da Blagoje planira da da otkaz, a ne zna da je on zapravo unapređen.

E, pa nju okrive da je pokrenula priču čijem širenju nije prisustvovala…

Dok, ako bi je neko povezao sa pričom o Blagoju, imao bi pravo, rekla je po koju, neproverenu…

I tako….

Jezik je opasniji od mača…

Ako ga oštriš pogrešnim temama.…