Mama,
Postala sam reka.
Ulila sam se u mladost kojoj indeksi
Svetle kao zlato,
Grumenje koje nijedan tačkasti softver na svetu
Ne može izbrojati.
Mama,
Dobro mi je ovde.
Borim se protiv kapuljača i srednjih prstiju.
Zviždim kukavicama u visokim zamkovima.
Moj glas se čuje mama, naš glas,
Talas koji grmi gore
Od pucnjeva upozorenja.
Danas su zgazili još jednu devojku, mama.
Juče su zgazili psa kog smo svi voleli.
Ne mogu kući. Moram teći dok ne očistimo ulice,
Kuće, gradove, zemlju,
Inače ću presušiti pre vremena kao ti, kao tata.
Ne brini. Biću na trotoaru.
Toplo je među svojima.
Mama,
Auto ubrzava.
Oči vozača su mrtve.
Letim i padam mama, i isprva ne osećam bol,
Ali čujem svoje kosti kako vrište.
Mama, hladno mi je sada,
Ali krv na trotoaru je vrela,
Crvena kao hauba automobila,
Kao moj indeks,
I dok teče mislim kako ni danas
Neću doći kući.
Ostavite odgovor