Bred Pit je moj tip.
Naslov samo skreće pažnju
ljudima zbog klika,
a ova pesma tu je
radi neke druge stvari.
Brede, daj oprosti,
moram da te zanemarim!
Napisala bih koji stih,
o kulturnom kriku,
o vrisku što se ne čuje
dok šund nas preplavljuje.
Kvalitet nije opao,
ukus nam je propao.
Kvantitet je preplavio,
nemilice gura se,
da pravu vrednost sakrije.
Toliko dobre muzike,
nepoznato ostaje.
Do nje stigne samo uho,
koje čuje nečujno,
koje vidi skriveno,
koje kopa s namerom,
da iskopa blago to.
Kvalitet nije opao,
ukus nam je propao.
A tek reči pisane,
i one bi prodisale,
kad bi oči strpljive,
više u njih gledale.
Brzina našeg vremena ,
zamka je prepredena.
Ko se u nju uhvati,
loše lako prihvati.
Kvalitet nije opao,
ukus nam je propao.
Brede tebe gotivim, ti si institucija. Iskoristih te k’o zamku, hvatam se za catchy slamku. 😊
Ostavite odgovor