Zugzwang

Video je liniju njenog daha na ključnim kostima.

Jutarnje sunce seklo je ivice figura na tabli.

Otvoren prozor.

Dah izvija zavesu.

Živa senka od čipke na podu.

Odabrala je bele.

Haljina za nijansu tamnija.

Na crvenim usnama – mrvice stakla.

Pokušao je da odvrati pogled.

Zagledao se u jučerašnje novine.

Naslovi – tamna slova u kurzivu.

Između njih, na samoj ivici, dvozglobni sat kruni tišinu.

Kazaljka se trza kao insekt zarobljen pod staklom.

Staklo diše.

Magli.

Podigla je prste.

Zadržala ih u vazduhu.

Pokret zamrznut.

Diše.

Zvuk sata se promenio.

Oči su mu prikovane za neizvesnost.

Njena odluka klizi kroz puls.

Kraljica je žrtva.

Uzela je figuru.

Promenila pravila.

Jesi li sigurna?

Prihvatio je njenu figuru palcem i kažiprstom.

Kao dar.

Uzvratila je tišinom.

Sada je njegov red da zapleše.

Spustio je laktove na sto.

Nagnuo se ka njoj.

Čaša vina se zaljuljala, opijena sopstvenom sadržinom.

Tečnost se izlila.

Kao presuda.

Bez dozvole.

Oko lovca – minijaturna barica.

Sjajna.

Tamna.

Jučerašnje novine natopljene.

Slova omekšala.

Vino je mirisalo na zrelo grožđe i navlaženo olovo.

Pokušao je dlanovima da sakupi razliveni nemir.

Curio je po koži.

Po noktima.

Ona – nepomična.

Pogled prikovan za polje na kom je bila kraljica.

Usne razmaknute.

Biseri na vratu.

Tišina miriše na vlagu.

Igra sopstvenu igru.

Preskače polja.

Ne dodiruje je.

Dah zastaje pred njenim usnama.

Kazaljka okleva.

Usne joj blago zadrhte.

Ne kao poziv.

Ne kao odbijanje.

Samo prostor.

Na dlanu mu je ležala njena kraljica.

Palcem je opisao ivicu njenog ručnog zgloba.

Sporo, gotovo nehotično.

Toplina se prosipa po njenoj naježenoj koži.

Klizi do mesta gde se strategija zaljuljala.

Na beloj tkanini ostala mrlja.

Odbija da se vrati u bocu.

Sat otkuca.

Ništ više nije na istom polju.