Нови сунцобран

Жена је купила сунцобран,
сјела је на клупу и гледа у екран…
Друга је пројурила на тротинету,
опуштени шетачи са слушалицама на ушима
никога не виде,
тако је ваљда свугд‌је у свијету…

Старији људи кажу,
кад се ситни бијели облачци појаве на небу,
биће кише…
Све што је некад имало значење,
нема више,
од природе  отело се све, одприродило се,
па и облаци.

Шетња упредвече опушта
разгали, још кад је поред мора,
сушта је поезија разговора,
са собом самим…

Мамим погледе жена
и то ми прија таштини.

Мирис мора у коме се купа љето
није исти као онај зими.