… ne smeju se sresti!

Ne smem se predati.

Smognuću snage.

Ali srce će odati

oči, uplašene, nage.

U grudima krik,

U dahu mraz,

Sneg tišinu plete,i tvoj lik.

Ne dam suzi niz obraz.

Uteći ne znam,

Jer izlaza nema.

Srce da izgnam,

nije dilema.

Odluka je važna.

oružja više nemam,

Želja je snažna.

Bojim se. Spremam.

Zakletvi dosledna.

Obećanju verna.

Gladna i žedna,

Duša mi je čemerna.

Neću se predati,

Ipak ću odoleti!

U oči ću te gledati!

Neću sleteti!

Na litici stojim,

Više se ne plašim.

Korak ne brojim,

Neću da promašim.

Samo još odzvanja

Opomena na vetru,

Koja sve tiše bledi u etru:

Vanja, Vanja…

Naši pogledi…

… ne smeju se više sresti!

Nađenkaaa! Nađenkaaa!

(napisano 29.januara, na godišnjicu rođenja Antona Pavloviča Čehova)