Evo ispričaću vam kako je to živeti između redova. Neprimetni ste. Nevažni. Niko na vas ne obraća pažnju. Svi vas zaobilaze, gotovo izbegavaju. Život između različitih znakova interpunkcije. Ovde zarez, tamo tačka, ponegde znak pitanja ili znak uzvika. Dozlaboga dosadno. Iako, priznajem da se tu povremeno rađaju priajteljstva, čak i neke ljubavi. Ali sve to kratko traje, dragi moji. Kratko.
Posle nekog vremena čak i oni, vaši sapatnici, počnu da misle da ste nevažni. Samo je vama jasno koliko ste zapravo značajni. S vremena na vreme, poneko se i osvrne na vas. Sažale se ljudi, osete patnju kojom ih dozivate i pogledaju vas onako, ljudski. Istinski. Grudi vam se ispune ponosom. Osetite zanos, sreću i shvatite da zbog toga živite.
Ostavite odgovor