*
Воз…
Чекамо да се заглуши
његов милозвук.
Руке су:
скрштене;
опуштене на коленима;
придржавају браде или потиљке;
у покрету;
процвале књигама;
подигнуте увис изнад вода…
Руке машу или не машу возу,
а и пруге су као неке руке –
тежину композиције која вибрира по њима,
оне с лакоћом носе и разносе
уз милосни писак.
Само повремено он
наличи на врисак.
Воз…
Протутња још један
кроз ноћ.
Пруге су руке
које хрле да се грле
као сви ти људи
који вечито јуре:
стижу или редовно касне,
али никад не закасне
на воз своје судбине.
Воз…
Још нема најаве,
ал
и ако прислониш ухо,
шапућу шине.
Воз…
Ostavite odgovor