pred put uvijek bivam emotivna
ali tada nisam znala
da ću putovati u prazninu
hladnoća mi se uvukla u svaku poru
a bog je, kažu, sve to gledao
te noći spavala sam kod prijatelja
koji nisu znali
da se kuće prazne
i kad nisi u njima
drugog jutra rekli su mi
da njega više nema
ja nisam plakala
nisam znala đe da stavim suze
samo je on zaplakao
prvi put
viđela sam ga kako se raspada pred bogom
muškarci ne plaču, govorili su
ali šta bog zna o muškarcima
o očevima što drže kuću
dok se krov ruši nad glavom
đe si bio bože
kad je moj otac naučio da je dozvoljeno plakati
kad je snijeg proždirao put nazad
a kuća čekala bez daha
od tada svakog januara pitam boga:
jesi li makar tada sklonio oči
ili si gledao
da vidiš koliko boli može
da stane u jednu noć?