Danas sam ustao kao i obično. Laganim koracima idem do šporeta, puštam vodu iz česme i punim džezvu do pola. Dok ne prokuva voda, umivam se i perem zube. Ne volim rano ustajanje, ali kad radim obično ustajem oko 5 sati. Volim da mi jutro krene polako, a drugi je dan Uskrsa. Juče sam imao časove sa decom, crtali su pejzaž Vršačkih planina. Čekamo da otopli još malo kako bi išli u prirodu i slikali. Pričali smo o tome i jedva čekaju. U ateljeu su časovi vikendom. Razmišljao sam o pojmu reči ’Ponavljanje’ koja može da se poredi sa nekom rutinom ili reprodukcijom. Marks je govorio da treba ’promeniti svet’ a Kirkegor – promeniti sebe. Što se ’Ponavljanja’ tiče to me baš interesuje. Uvek tražim korene reči i razmišljam o njihovom značenju. U Staro-grčkom ta imenica predstavlja ponovno preuzimanje ili otvaranje nečega. Kažem sebi ’dobro’ – ponavljam se svaki dan i otvaram mogućnost za ’nešto’. Otvaram mogućnost jedino u mislima. Dok se tako vrtim po stanu, sve češće razmišljam o toj rutini. Nije to uopšte loše – ponovo preuzimaš rutinu svakog dana a misleno otvaraš nova saznanja. Što ja kažem otvaraš ’mislene dimenzije’ koje su beskonačne. Tu obrnutu 8-icu je uveo Džon Walis. Kod Fibonačija u zlatnom preseku to je 5-i broj preseka. Istraživao sam brojeve, ne slažem se posle 8-ice. Javio se otpor u broju 13.
Juda je 13 gost na tajnoj večeri.
Napravio sam nedavno svoj ’Drveni presek’. U redu, drveće volim više nego zlato, moja stvar. Sigurno je drveni presek značajniji nego zlatni. Kako god, obnavlja se i drveće i zlato, ali bez prirode se ne može.
Lepo je rekao Patrijarh Pavle – „Sveštenici su nekad imali drvene putire a zlatne misli, a danas je obrnuto“.
Ostavite odgovor